BEZBEDNOST DECE NA INTERNETU

O agresivnosti, devijantnom ponašanju i bolestima zavisnosti adolescenata školskog uzrasta i mogućnostima preventivnog rada sa njima - tema je Centra za prevenciju devijantnog ponašanja mladih Target iz Novog Sada  koja je izazvala veliko interesovanje i brojne polemike.

Ovaj projekat predstavlja priliku da svi zajedno pokrenemo pitanje, pokažemo spremnost i ukažemo na značaj zaštite dece u virtuelnom svetu.

Centar za prevenciju devijantnog ponašanja mladih u saradnji sa Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono društvo rade na ovoj problematici upozoravaju  i apeluje na roditelje, školu i kompletan sistem na opasnosti koje donose video- igre, jer one mogu da podstiču agresivnost kod dece, tako može da se izgubi jasna granica između stvarnosti i mašte, a kao i kod drugih bolesti, mogu da se zanemare važne obaveze. Dugotrajno gledanje u ekran takođe može da prouzrokuje zamor očiju, a nedostatak fizičke aktivnosti može da dovede do gojaznosti.
Iako neki psiholozi tvrde da kompjuter razvija koordinaciju oka i ruke, drugi navode da su štetni uticaji računara daleko veći i da koordinacija pokreta isto tako može da se vežba s olovkom i papirom.
Korištenje kompijutera među decom usled  tehnološkog razvoja je neminovno, ali da kompijuter  sve više postaje jedino sredstvo zabave I da uvodi decu u neki svet koji nije realan to ne smemo da dopustimo I da gledamo kao nešto što je normalno jer svrha kompijutera nesme da bude to, već učenje i nova saznanja. Kod pasioniranih ljubitelja kompjuterskih igrica, upozoravamo, posledice  mogu biti mnogobrojne.

- Tu su pre svega fizičke posledice izazvane nedostatkom aktivnosti, ali i psihološki uticaji koje dovode do toga da takva deca manje govore, manje se druže, postaju zatvoreniji, nepovjerljiviji i slično, uz napomenu da se kod dece 21. vijeka sve manje razvija verbalni faktor.

 Odgovornost snose i roditelji koji deci od malih nogu dozvoljavaju da prekomerno koriste računar.


Centar za prevenciju devijantnog ponašanja upozorava da dete koje kontinuirano posmatra određenu vrstu ponašanja u virtuelnom svetu počinje često tako i da se ponaša.
- Reč je o učenju po modelu. Ako dete stalno gleda određene pokrete sluša određene izraze vrlo lako će početi i da ih koristi. O tome koliko igrice utiču na pojavu agresivnosti kod nas i u svetu ne postoji puno istraživanja jer velike kompanije koje se bave ovim to vešto prikrivaju.

Prekomerno zurenje i sedenje za računarom može da dovede i do oštećenja vida upozoravaju stručnjaci. Oftamolozi tvrde  da sve više dece ima potrebu za nošenjem naočara, a uzrok oštećenja vida između ostalog može da bude i prekomerno korištenje računara.
Usled dugotrajnog gledanja u računar ređe se trepće, dolazi do peckanja, oči postaju suve, veća je učestalost pojave kratkovidnosti, a ako dete ima neku reflekcionu anomaliju ona će ukoliko non-stop gleda u računar iz blizine ranije doći do izražaja – upozoravaju stručnjaci.
  Ipak, neke stvari, i pored modernizacije života, jednostavno nisu za decu.

 Brojne informacije, fotografije, oglasi i usluge, mogu štetno da deluju na mališane, čak da ih uvuku (kao i čitavu porodicu) u velike nevolje. Zato roditelji, kao prvi stepen odbrane, moraju da vode računa o tome šta njihova deca rade, kada koriste računar, kao i da primene zaštitne mere, uključujući ograničavanje vremena koje deca utroše surfujući netom.

Surfujući preko interneta otvaraju nam se mnoge mogućnosti ali i odredjena pretnja , pretnje vode osećaju nesigurnosti i straha. Zbog toga je potrebno edukovati najmladje sugradjane, njihove roditelje i profesore o svim opasnostima modernih komunikacija.
U razvijenom svetu, a sve više i u zemljama u razvoju, Internet se prožima kroz sve pore društva. Njegove prednosti su nebrojane ali on sa sobom nosi i izazove, naročito kada su u pitanju deca. Prema izvoru Međunarodne unije za telekomunikacije, ankete u EU pokazuju da:

• oko 90% tinejdžera i mlađih maloletnika koriste Internet
• preko 60% dece i tinejdžera svakodnevno priča u čat sobama
• troje od četvoro dece su voljni da podele svoje lične podatke i podatke svoje porodice u zamenu za kakav proizvod ili uslugu
• jedno od petoro dece je meta pedofila ili napasnika na Internetu
• 30% maloletnih devojčica izjavljuje da su bile seksualno zlostavljane u čat sobama, dok samo 7% njih tu informaciju podelili sa roditeljima jer se plaše zabrane pristupa Internetu

Više od trećine učenika u Srbiji (34 odsto) se  lično sreo sa osobom koju je upoznao preko interneta.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je tokom trajanja kampanje Klikni bezbedno, sprovelo istraživanje u 16 gradova u Srbiji u kojem je učestvovalo 509 učenika osnovnih i srednjih škola.

Prema rezultatima istraživanja deca malo i uglavnom nekvalitetno provode vreme na Internetu. Najčešće se Internet koristi za zabavu, uglavnom chat (14 odsto), gledanje spotova (16 odsto), dok 12 odsto učenika surfuje Internetom bez prethodnog plana. Na prvom mestu kada je reč o zabavnim sadržajima je poseta popularnim društvenim mrežama poput Facebooka na kojem ima otvoren nalog 73 odsto ispitanih, dok njih 21 odsto ima otvoren nalog na drugoj popularnoj mreži za druženje MySpace. Pored ažuriranja svog naloga na društvenim mrežama (18 odsto) i igranja igrica (17 odsto),  manji broj ispitanika je izjavilo da Internet koristi kada želi da sazna nešto više o određenoj stvari (16 odsto).

Veliki broj ispitanih, njih 31 odsto, je izjavilo da njihovi roditelji ne znaju šta oni rade na Internetu. Interesantno je da čak 12 odsto učenika u Srbiji u listi svojih prijatelja na Facebooku ima roditelje. Da su deca na Internetu izložena rizičnom ponašanju kao i u stvarnom životu pokazuje i činjenica da je njih 31 odsto sreo i lično sa osobom koju je po prvi put upoznao preko Interneta. Iako je 85 odsto ispitanih izjavilo da nije doživeo neugodnosti na globalnoj mreži, ostalih 15 odsto kao najčešće neprijatnosti koje su doživeli na Internetu navode šikaniranje, uvrede, lažno predstavljanje i “startovanje od strane starijih osoba“.

Koji su po decu najveći rizici korišćenja interneta?

Roditelji bi trebalo da...

• Kompijuter ne sme da se nalazi u dečjoj sobi, a svaki put kada dete koristi računar (surfuje netom), roditelji treba da ga nadziru.
• Takođe, treba da zahtevaju od svoje dece da im kažu koje sajtove posećuju, da bi stekli uvid u njihov sadržaj.
• Filtriranje softvera je od esencijalnog značaja, a vlade u nekim zapadnim zemljama ponudile su porodicama čak besplatne internet-filtere. Međutim, veliki broj dece, koja su bukvalno odrasla s mišem u ruci, zna kako da "nadmudri" čak i nasloženiji sistem filtriranja, zbog čega je nadzor roditelja i dalje neophodan.
  

Siledžije i napasnici nekada su čekali u zasedi, u mračnim haustorima ili u parkovima, a danas vrebaju u sajber prostoru.
 Zbog distance i anonimnosti koju pruža internet, stvoren je novi fenomen koji se naziva "disinhibicija" - karakteriše ga to što sajber-zlostavljač, bez ikakve kontrole i ličnih inhibicija, čini žrtvi ono na šta se verovatno ne bi usudio u ličnom kontaktu, a najviše zahvaljujući distanci (to, naravno, ne znači da su ova dela manje pogubna po zlostavljanu osobu). A budući da ne postoji mogućnost da se zlostavljač direktno uveri u posledice svojih dela, nastavlja da traži nove žrtve.

Roditelji bi trebalo da...

• Predoče I upoznaju dete sa pojmom, načinom  i opasnostim koje vrebaju na internetu  I mogućnosti sajber-zlostavljanja!
• Zahtevajte da vam kaže ako ga bilo ko uznemirava na netu i, ponavljamo, redovno proveravajte sajtove i čet-forume koje posećuje.

Jednostavno rečeno, vaše dete ne bi smelo da četuje sa nepoznatim osobama, prvenstveno zbog opasnosti od pedofilije.
Najčešće se komunikacija između net "predatora" i njihovih žrtava odvija dugo vremena, pri čemu se zlostavljač pretvara da je žrtvin vršnjak. On vremenom stiče poverenje deteta, prikuplja lične podatke i traži način da uvuče mališana u seksualne aktivnosti, bilo na netu bilo u direktnom kontaktu.

Roditelji bi trebalo da...

• Ukoliko posumnjate da je vaše dete kontaktiralo sa osobom koja ima loše namere, obratite se policiji.
• Takođe, prikupite što više podataka i potencijalnih dokaza o sumnjivcu.
• Razgovarajte sa svojim detetom  i objasnite mu da se neki ljudi, zbog nečasnih radnji, lažno predstavljaju i izdaju se za nešto što zapravi nisu.

• Filteri softvera takođe mogu da blokiraju pristup čet-forumima.
• Osim toga, uputite ga u pravila ponašanja na četu, koja treba da uključuju i zabranu komunikacije sa nepoznatima, ostavljanja ličnih podataka, kao i susreta sa tim osobama.

Današnja deca provode mnogo vremena na netu, to može da potvrdi svaki roditelj, a potvrđuju i brojna istraživanja.
Sadržaj na netu često nepovoljno utiče na mališane jer postoji opasnost da kreiraju pogrešnu sliku o stvarnosti i odnosima u svom okruženju.
Logično, kada dete, naročito tinejdžer, provodi više od dvanaest sati nedeljno na internetu (što je česta pojava), možemo zaključiti da su njegovi odnosi sa porodicom i društvom veoma "redukovani". A stručnjaci kažu da smanjena porodična interakcija povećava rizik od izolacije i pojave depresije koja vodi u devijantno ponašanje.

Roditelji bi trebalo da...

• Ograniče vreme koje dete provodi na netu i postaraju se da u njegovom životu postoji ravnoteža u sprovođenju i svih ostalih aktivnosti - vreme za učenje, sport, muziku, igru, druženje i boravak van kuće.

Eksperti kažu da tipični znaci zavisnosti  o netu obavezno uključuju to da dete neprekidno priča o određenoj aktivnosti na internetu, preferira da provodi vreme za računarom, umesto sa porodicom i drugarima, postaje agresivno, zapostavlja školu i konstantno je umorno tokom dana, zbog, logično, dugog noćnog sedenja za računarom.

Ovaj projekat predstavlja priliku da svi zajedno pokrenemo pitanje, pokažemo spremnost i ukažemo na značaj zaštite dece u virtuelnom svetu.

Moderan svet se ne može zamisliti bez korišćenja velikog broja usluga koje pruža internet  kao medij budućnosti i izvor raznovrsnih informacija. Mi vam ovom prilikom ukazujemo na potencijale ali i na to da se ponekad osvrnete. Oprezno,štiteći sebe, štitite svet koji volite.